Tea Time | Review,,U potrazi za Aljaskom" - Džon Grin
,,U potrazi za Aljaskom" (Looking for Alaska) Džona Grina
Knjiga je nešto skoro izašla na srpskom jeziku i Bože moj, naravno da sam je kupila i pročitala. Iskreno, nikada nisam čitala Džon Grina (čak ni ,,Krive su zvezde") i prjatno sam se iznenadila. Naime, kada sam kupovala knjigu, nisam imala blage veze o čemu se radi. Samo sam imala preporuku, drugarica mi je rekla da OBAVEZNO moram da je pročitam. Knjiga sam, inače, kupila u Laguni (cena je bila 800-900 dinara) i izdavač je
Urban Reads.
O čemu se radi u knjizi?
Majls, dečko bez prijatelja i društva, odlazi u internat po svoje "veliko mozda". Tamo konačno stiče prijatelje koji ga prihvataju onakvog kakav je. Tamo upoznaje i Aljasku Jang. On se, naravno, zaljubljuje, ali u opšte nije svestan šta će mu ta ljubav doneti.
Moji utisci:
Krenula sam da čitam knjigu i dok sam čitala pomislila sam da je još samo jedan klasičan, tinejdž roman, ali onda, gle čuda, skroz neočivano dolazi do obrtaja radnje i događaja. I zaista sam nekoliko puta morala da zastanem u toku čitanja samo da bih duboko udahnula i pripremila se za dalje čitanje. Svaka stranica te tera da čitaš dalje i jednostavno se ne odvajaš od knjige. Sve u svemu knjiga je dobra, i vredna čitanja. Ima dosta, dosta lepih rečenica, zamiljivosti, misli i citata. To mi se baš svidelo. Možda će vam se u početku činiti da je samo neki tinejdž klasik, jer dečko dolazi u internat i ludo se zaljubljuje, zar to nije dosta slično američkim filmovim? ALI, ne dajte da vas to zavara. Knjiga je dosta poučna i može pomoći mladima. Džon Grin je ovom prilikom prikazao borbe, borbe sa prošlošću, autoritetom, borbe protiv samih sebe. I to je upravo ono što mi treba da naučimo. Svaki lik nosi sa sobom nešto autentično što vam je na prvi pogled čudno, a onda shvatite da je to ono što ga čini posebnim. Roman će vas naterati da zaista preispitate svoje "veliko možda".
Mislim da svako treba da krene u potragu za svojim "velikim možda" jer to "veliko možda" čini naš život, testira nas, dovodi u pitanje sve naše odluke, prošlost i budućnost. A u koliko nikada ne nađete svoje "veliko možda" onda možda ne postojite.
Citati:
,,Ljudima je, napisao sam, potrebna sigurnost. Oni ne mogu da podnesu pomisao da je smrt jedno veliko, crno ništavilo, ne mogu da podnesu pomisao da njihovi voljine prestaju da postoje, a ne mogu ni da zamisle da ni oni sami jednom neće postojati..."
,, Mislim, glupo je što mi nedostaje neko s kim se nisam čak ni slagao. Ali, ne znam, bilo je, znaš, lepo imati nekog s kim uvek možeš da se posvađaš."
»Zašto pušiš tako prokleto brzo?« upitao sam je. Pogledala me ja i nasmešila se široko, i da nije imala te savršeno otmene zelene oči jedan takav osmeh bi na njenom uzanom licu mogao izgledati pritupo. Osmehujući se radosno, kao malo dete na Božićno jutro, kazala je: »Vi pušite zato što uživate u tome. Ja pušim da umrem.«
“I nakon ovoliko vremena i dalje mi se čini da je pravo i brzo jedini put napolje - ali ja biram lavirint. Lavirint je truba, ali biram njega.”
“Čitav život provedeš zaglavljen u lavirintu, ramišljajući o tome kako ćeš jednog dana pobeći iz njega, i kako će to biti sjajno, i upravo te to zamišljanje budućnosti sve vreme pokreće, ali ti nikad to stvarno ne uradiš. Samo koristiš budućnost da pobegneš iz sadašnjosti.”
xoxo
<a href="http://www.bloglovin.com/blog/14092221/?claim=u57s5sxaw8w">Follow my blog with Bloglovin</a>
